Predavanje prof. Dr. W. Veight u Srbiji<\/p>\n
Ve\u010deras \u0107u vam pokazati da va\u0161i pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato \u0161to su jeli ne\u0161to drugo, nego zato \u0161to se sama hrana promenila. Moram na po\u010detku da vam ka\u017eem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji \u0107u vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam sre\u0107an zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prili\u010dno razli\u010dito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu zapo\u010dnemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod mu\u0161karaca i po\u010dinju sa 40\u201045 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod \u017eena je slika sli\u010dna. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40\u2010tim godinama rak dojke po\u010dinje da bude veliki problem. A onda je naj\u010de\u0161\u0107i oblik kolorektalnog raka u stara\u010dkom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelan\u0111ane je meso \u017eivine kao povr\u0107e. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Afri\u010dke zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopala\u010dnog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga pe\u010dete, onda imate odre\u0111ena jedinjenja koja se formiraju \u2013 heterocikli\u010dne kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan pe\u010deni komad mesa mo\u017ee u sebi sadr\u017eati mnogo vi\u0161e kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali \u0161to vi\u0161e ovog jedete, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107ete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli sve\u017ee povr\u0107e iz ba\u0161te i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fizi\u010dki puno radili, trudili su se da svojom fizi\u010dkom snagom \u0161to vi\u0161e urade. A mi smo postali \u00abkrompiri na kau\u010du\u00bb, u\u017eivamo sedela\u010dki na\u010din \u017eivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave. Postoji jedinjenje koje se zove a\u2013alfa\u2013c. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A jo\u0161 jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa va\u0161om inteligencijom) se u velikim koli\u010dinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih \u017elezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Dr\u017eave i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vr\u0161ene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dr\u017eavama i \u010dak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izve\u0161taj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso vi\u0161e od \u010detiri puta sedmi\u010dno, onda se verovatno\u0107a da \u0107ete dobiti \u0161e\u0107ernu bolest strahovito uve\u0107ava. Ako jedete meso \u0161est puta sedmi\u010dno, onda imate \u010detiri puta ve\u0107u verovatno\u0107u da \u0107ete dobiti \u0161e\u0107ernu bolest nego neko ko ne jede meso. Pove\u0107ava se verovatno\u0107i da \u0107ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno. Ovo \u0161to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa \u010dime su deka i baka morali da se suo\u010davaju. A ono sa \u010dim se sad suo\u010davamo jeste ono sa \u010dim se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni na\u010din za gajenje \u017eivotinja za ishranu. Vidite, danas su \u017eivotinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istra\u017eivanje radio na mnogim mestima i mogu vam re\u0107i da zemlje tre\u0107eg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje \u017eivotinja. Na\u010din na koji se dobijaju \u017eivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokre\u0107e profit. I kad se razmi\u0161lja o tome \u010dime \u0107e se hraniti \u017eivotinje, to nije ni nalik ni\u010demu onom \u0161to smo imali u pro\u0161losti. Dana ovim \u017eivotinjama dajemo \u017eivotinjske belan\u010devine, jer je teorija da ih belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla \u010dine da
\nbr\u017ee rastu. Mi \u017eelimo da dobijemo najjeftinije belan\u010devine. \u017divotinjama se daju druge uginule \u017eivotinje, to suone \u017eivotinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono \u0161to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne \u017eivotinje koje nisu mogle da pro\u0111u proces na klanici se melju i daju se drugim \u017eivotinjama kao hrana. I to je deo \u017eivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju \u017eivotinje koje su ubijene na auto\u2010putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u \u017eivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo va\u017ean deo \u017eivotinjske hrane je i riblje bra\u0161no. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one \u00abne\u017eeljene\u00bb ribe koje su izva\u0111ene mre\u017eom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa \u017eivinarskih farmi sve ono \u0161to se ina\u010de \u010disti. To je sad lepa re\u010d za ne\u0161to \u0161to i nije tako lepo \u2010 dakle, ono perje i kreste \u0161to se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osu\u0161i, samelje i opet se daje pili\u0107ima za ishranu. Jer istog je materijala kao i va\u0161 nokat: ima kerotonina, belan\u010devine. Naravno da pile sada ne mo\u017ee da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji poma\u017ee da se to pero ipak svari. To \u0161to pile ima unutra\u0161nje krvarenje zbog tog enzima, to i nije ba\u0161 tako va\u017eno. Sve ono \u0161to bi se opralo sa \u017eivinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da \u0107e tu uri\u010dnu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A tako\u0111e i petrohemijski nus\u2013produkti su dodati ovoj ishrani. Sada \u017eivotinje dobijaju mnogo proteina \u017eivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se mo\u017ee neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao \u0161to sam rekao, proizvodi \u017eivotinjskog porekla \u0107e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizve\u0107e samo pola. A \u010dim je bra\u0161no rafinisano, ni ono nije ba\u0161 tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvi\u0161e izaziva kiselost je ka\u010dkavalj. Dame, za vas je ovo lo\u0161a vest! Osteoporoza je izazvana, ka\u017eu nau\u010dni \u010dasopisi, suvi\u0161nim belan\u010devinama \u017eivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam poka\u017eem na stotine nau\u010dnih \u010dasopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vr\u0161ili ovakva istra\u017eivanja. I koje \u0107e to belan\u010devine izazvati: biljnog ili \u017eivotinjskog porekla? \u017divotinjskog porekla. To su \u010dinjenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono \u0161to je stvarnost.<\/p>\n
Pre nekoliko godina bili smo uklju\u010deni u jedan istra\u017eiva\u010dki projekat gde su se farmeri \u017ealili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan iza\u0111e iz tora sa krivim nogama, ne\u0107e posti\u0107i dobru cenu. Hranili su ih na uobi\u010dajan na\u010din: ribljim bra\u0161nom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: \u00abTo su belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla\u00bb. A oni su rekli: \u00abVi ste ludi!\u00bb. \u00abHajde da to ispitamo\u00bb, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i po\u010deli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te \u017eivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadr\u017eaj belan\u010devina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same i\u0161le na pa\u0161u i prona\u0161ledetelinu. To je ona prava \u00abdedina ovca\u00bb. Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla.Slede\u0107oj grupi 5% belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla. Slede\u0107oj grupi 8% belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla. I to jedovelo do sadr\u017eaja belan\u010devina od 20% od kojih je samo 8% bilo belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belan\u010devina. Mo\u017eda \u0107ete neki od vas biti rastu\u017eeni onim \u0161to \u0107ete videti.<\/p>\n
To su bile \u017eivotinje koje bi bile hranjene na drugi na\u010din. Industrija daje 35% belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla. Mi smo do\u0161li samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belan\u010devina i \u0161to smo vi\u0161e belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Za\u0161to? Zato \u0161to \u017eivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo \u017eivotinju koja je rasla samo na biljnim belan\u010devinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmi\u010denje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se nogepo\u010dinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne mo\u017ee da hoda kako treba. Postoji jo\u0161 jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokra\u0107e i fecesa svaki dan i jedini na\u010din da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda \u0107ete uzeti ne\u0161to \u0161to \u0107e imati i mokra\u0107u preko toga. I znate \u0161ta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belan\u010devinama, mogli ste da se okrenete i da ka\u017eete: \u00abOv\u010dice, okreni se!\u00bb. I uzeli ste joj uzorak. Oti\u0161li ste drugoj koja je imala \u017eivotinjsku belan\u010devinu i ona vas je gledala \u00abstrogo\u00bb. Ako ste poku\u0161avali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato \u0161to bi vas ona napala. \u0160to su vi\u0161e belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, \u0161to vi\u0161e belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum\u2010fosfora u kostima.Sada vas mo\u017eda zanima \u0161ta je sa onim upore\u0111enjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belan\u010devina, samo \u0161to je prva grupa iz izvora \u017eivotinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one \u017eivotinje na \u017eivotinjskim belan\u010devinama dva puta vi\u0161e kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belan\u010devinama. Slede\u0107a \u010dinjenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti \u017eivotinja koje su jele biljne belan\u010devine bile su tvr\u0111e od \u017eivotinja koje su jele belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla. Naravno, \u017eivotinje koje su uzimale belan\u010devine\u017eivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove \u017eivotinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. \u0160ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake va\u0161e kosti. Odgovor je slede\u0107i: lo\u0161 odnos kalcijuma i fosfora poti\u010de od uzimanja belan\u010devina \u017eivotinjskog porekla. Onda \u0107ete re\u0107i: \u00abOvo va\u017ei za ovce, a ne i za nas ljude\u00bb. Ovce ne bi trebalo dauzimaju belan\u010devine \u017eivotinjskog porekla, ali na to \u0107u se vratiti.
\nOvo je istorijska studija. Ne\u0107u i\u0107i u tehni\u010dke detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli ta\u010dno da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belan\u010devine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba\u0161 kako treba. <\/p>\n
Ovde je jedna publikacija u ameri\u010dkom \u010dasopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudima, ne ovcama.
\nBelan\u010devine iz mle\u010dnih proizvoda pove\u0107avaju gubitak ko\u0161tane mase. \u017dene koje su koristile ve\u0107u koli\u010dinu \u017eivotinjskih belan\u010devina na ra\u010dun biljnih 3,8%, imale su \u010detiri puta ve\u0107i rizik preloma kostiju. Dame, ako \u017eelite da izbegnete osteoporozu ne koristite \u017eivotinjske belan\u010devine. Osteoporoza ko\u0161ta puno novca (6 milijardi maraka u Nema\u010dkoj). Sigurno ne \u017eelite kosti koje su pune rupa. Ako \u017eelite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je ve\u017ebanja. Samo malo ve\u017ebanja bolje je nego uop\u0161te ne ve\u017ebati. \u0160to vi\u0161e \u017eivotinjskih belan\u010devina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju \u017eivotinjama, i to su materije koje stimuli\u0161u hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probioti\u010dkim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan stra\u0161an otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao prili\u010dnu paniku. I zbog savremenog na\u010dina gajenja \u017eivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istra\u017eivanje na pili\u0107ima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje jedobijalo standardnu industrijsku hranu za pili\u0107e. Prona\u0161li smo mnogo izobli\u010denih nogu zbog deklalsifikacije ikao \u0161to taj magazin tvrdi, ovi pili\u0107i su \u00abte\u0161ki\u00bb za \u017evakanje. A tako\u0111e su bogati virusima koji mogu dovesti dozapaljenja mo\u017edane opne. Lekovi koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema slede\u0107oj formuli: delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo \u0161to pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast, tako da bi prvo pove\u0107ali, ovo drugo treba da smanje. Lako! \u00abPile, ne sme\u0161 da se kre\u0107e\u0161. Napravi\u0107emo ti temperaturu koja ti savr\u0161eno odgovara. Bori\u0107emo se za tebe protiv bolesti: evo ti antibiotici. Ovde \u0107emo tvoju hranu u\u010dini \u0161to jeftinijom, a onda \u0107emo u\u010diniti da se tvoj organizam mo\u017ee izboriti sa \u0111ubretom koje ti dajemo\u00bb. Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se kre\u0107u. Ali to nije zdravo, tako da se razvije \u010ditav niz problema kod tih \u017eviotinja. Me\u0111u farmerima u Japanu \u0161irio se encefalitis \u2013 zapaljenje mo\u017edane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. \u010cak su poslali vojsku da to uradi. Medicinski svet ka\u017ee da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. \u010cak ni zalisci na srcu ne smeju da budu presa\u0111eni, zato \u0161to mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga mo\u017eete umreti. I sve do sredine 80\u2010tih bilo je veliko pove\u0107anje infektivnih bolesti. Odakle to poti\u010de? Od antibiotika. Zato \u0161to bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu \u2013 deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povra\u0107ala su i onda su im doktori jednostavno dali antibiotike i poslali ih ku\u0107i. A onda, za nekoliko dana, do\u0161lo je na hiljade dece u bolnicu. Le\u017eali su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I po\u0161to je epidemija izbila po celom svetu, farmeri su rekli da je to do\u0161lo iz medicinske bran\u0161e. Oni daju te velike doze antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to do\u0161lo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi borili jedni protiv drugih.<\/p>\n
Mi smo, na na\u0161em univerzitetu odlu\u010dili da re\u0161imo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao da je \u010dasopis \u00ab\u0160pigl\u00bb objavio sliku jaja koja su bila u mrtva\u010dkom sanduku. Od tada je potekao zakon u nekim zemljama da ne mo\u017eete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro skuvano. A evo \u0161ta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da mo\u017ee da se odredi da li bolest poti\u010de od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda \u0107e ljudi imati te bakterije u sebi koje su otporne. A ako poti\u010de od farmera, onda \u0107e \u017eivotinje na farmama imati rezistentne bakterije. Oti\u0161li smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija bilo visoko u klanici, onda je bolest do\u0161la sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I \u0161ta smo prona\u0161li? Prona\u0161li smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jo\u0161 kako. \u0160ta to zna\u010di, u stvari? Pogledajte, kod pili\u0107a ste prona\u0161li tri razli\u010dite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Prona\u0161li smo da sadr\u017ee 16\u201020 puta ve\u0107e koli\u010dine antibiotika nego \u0161to je internacionalnim propisima dozvoljeno. Proveravali smo literaturu i do\u0161li do zaklju\u010dka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako jedete meso, i ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj \u017eivotinja i sve \u017eivotinje kojima su davani antibiotici imale su uve\u0107ano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepi\u0161e antibiotik. I on ne deluje. Ali, va\u0161e bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete \u010da\u0161u mleka, a lo\u0161a je vest \u0161to one lo\u0161e bakterije pre\u017eive pasterizaciju, i onda se te lo\u0161e bakterije razmno\u017ee u v\u0161emstolmaku i onda ste bolesni i imate dijareju. I \u0161ta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali po\u0161to ta bakterijapoti\u010de sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I \u0161ta \u0107e ona onda re\u0107i antibiotiku? \u00abNe mo\u017ee\u0161 mi ni\u0161ta!\u00bb. Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi ka\u017eu: \u00abPo\u010de\u0107u da jedem egzoti\u010dna mesa, po\u010de\u0107u da jedem nojeve i gemove\u00bb. Ali u tim mesima imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.<\/p>\n
Riblje meso<\/p>\n
\u010cuo sam ve\u0107: \u00abNemojte re\u0107i da je riba lo\u0161a\u00bb! Hajde da po\u010dnemo da razmatramo to pitanje koje se ti\u010de ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da je danas voda zaga\u0111ena tako da ne mo\u017eete da plivata na nekim pla\u017eama. A onda, tu je ne mali problem biolo\u0161kog uve\u0107anja. \u0160to idete vi\u0161e u lancu ishrane koncentracija toksina se uve\u0107ava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada do\u0111ete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uve\u0107ana. Ptice koje jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, po\u0161to nemaju dovoljno jaku ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Prona\u0111eno je da ove \u017eivotinje, u stvari, umiru od zapaljenja plu\u0107a. Ali, za\u0161to su dobile zapaljenje plu\u0107a? Onda su analizirali celu situaciju i do\u0161li do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita naftnih tankera da \u0161koljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se \u010diste od tih \u0161koljki ru\u010dno. Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne mo\u017ee da se izmeri. Ali je u masno\u0107i ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dan\u2013dva oni ne love ribu. I ovi morski lavovi tada tro\u0161e svoju masno\u0107u iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje plu\u0107a i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Za\u0161to mi dobijamo danas tako mnogo bolesti plu\u0107a? Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono \u0161to jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masno\u0107i u telu imate iste otrove. Ali, re\u0107i \u0107ete: \u00abTreba mi riba zato \u0161to je bogata omega trimasnim kiselinama koje su korisne. I ka\u017eu vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je ba\u0161 tako? Prvo, dobijate visok sadr\u017eaj holesterola. Vidite da haringino ulje ima vi\u0161e holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas, one poma\u017eu da se smanji lepljivost krvnih \u0107elija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni pritisak, sve vrste pobolj\u0161anja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti spre\u010de: ko\u017ene, nervne i druge.<\/p>\n
Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno ba\u0161 iz ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoi\u010dna kiselina. Ne mora da se neophodno dobije iz ribe. Ona naro\u010dito uti\u010de na zgru\u0161avanje krvi. Tako da \u017eelite da imate to, ali ako toga imate previ\u0161e, onda ste u rizi\u010dnoj grupi da dobijete mo\u017edani udar, i trombrozu \u2013 za\u010depljenje vena. Zanimljivo je da \u017eivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju \u0161log ili trombozu. U biljkama \u0107ete na\u0107i lfalinolei\u010dnu kiselinu. A ne\u0107ete na\u0107i ezopantenoi\u010dnu kiselinu. Ali, ovde imate sve enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja proizve\u0161\u0107ete pomo\u0107u enzima dovoljno ove ezopantenoi\u010dne kiseline koja vam je neophodna, ali je nikada ne\u0107ete imati previ\u0161e. Dobijte omega tri iz bilja.Dobi\u0107ete to iz krompira, repe, ali najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno da to dobijete iz riba, mo\u017eete to dobiti iz badema, oraha. A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su \u017eiveli na na nezaga\u0111enom prostoru, ali nau\u010dnici ka\u017eu da su sada oni zaga\u0111eni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i nauka ka\u017ee da se kod riba dramati\u010dno pove\u0107avaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa kojima se do sada nikada nismo bavili.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predavanje prof. Dr. W. Veight u Srbiji Ve\u010deras \u0107u vam pokazati da va\u0161i pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato \u0161to su jeli ne\u0161to drugo, nego zato…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5797,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[94],"tags":[],"class_list":["post-5796","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5796","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5796"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5796\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9879,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5796\/revisions\/9879"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5796"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5796"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/shirko.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5796"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}